Da li vam za svaku izmenu forme treba programer?

Menja se cena dostave. Ili iznos iznad kog nabavka mora da traži odobrenje direktora. Ili tekst mejla koji kupac dobije posle porudžbine. Sitnica. A u mnogim firmama sitnica koja čeka nedelju dana, jer mora da je uradi programer ili dobavljač programa, uz novu fakturu.

Kad se to ponovi dovoljno puta, firma prestane da traži izmene. Pravila posla ostanu onakva kakva su bila kad je program pravljen, a stvarni posao nastavi da se menja pored njega.

Pravila posla i konstrukcija sistema nisu ista stvar

U svakom poslovnom programu postoje dva sloja, čak i kada ih niko nije tako nazvao.

Prvi sloj su pravila: vrednosti o kojima odlučuje posao. Cene, limiti, rokovi, tekstovi, spiskovi izbora, ko šta odobrava i ko dobija obaveštenje.

Drugi sloj je konstrukcija: kako se podaci čuvaju, kako se računaju iznosi koji moraju biti tačni, kako sistem razgovara sa drugim sistemima i ko sme šta da vidi.

Prvi sloj treba da menjaju ljudi iz posla. Drugi ne treba — ne zato što nisu sposobni, nego zato što se greška tamo ne vidi odmah, a kad se vidi, već je napravila štetu.

Šta treba da možete sami

• iznose, procente, limite i rokove
• šifarnike i spiskove izbora: vrste reklamacija, razloge otkazivanja, regione
• tekstove poruka i obaveštenja, i šablone dokumenata
• ko dobija koje obaveštenje i ko odobrava šta
• koja polja su obavezna, dok to ne ruši druge delove posla
• izveštaje: koje kolone, koji filteri, koji redosled

Ako za bilo šta sa ovog spiska morate da zovete programera, sistem je napravljen tako da je njemu bilo lakše, a vama skuplje.

Šta ne treba menjati bez nekoga ko zna posledice

• obračune poreza, faktura i zarada
• veze sa drugim sistemima: knjigovodstvom, SEF-om, bankom, magacinom
• prava pristupa podacima
• brisanje i spajanje podataka

Ovde je poziv programeru opravdan. Ali i tada izmena treba da bude brza i jasna, jer sistem mora biti napravljen tako da se promena na jednom mestu ne razlije na deset drugih.

Zašto sistem često ne dozvoljava ni ono prvo

Zato što je tako bilo brže napraviti. Kad se pravilo upiše direktno u kod, program je gotov ranije. Cena se plati kasnije, pri svakoj izmeni.

To se ne vidi na demonstraciji, jer demonstracija pokazuje kako program radi danas, a ne kako se menja sutra. Zato pitanje treba postaviti pre ugovora i odgovor zapisati.

Kad su no-code alati sasvim dovoljni

Da se razumemo: za dosta posla ne treba nikakav sistem koji se projektuje iznova. Interne forme, jednostavna odobrenja, evidencije za mali tim, brza provera neke ideje — no-code alati tu rade dobro, brzo se postave i ljudi iz posla ih zaista mogu sami menjati. Ako vam je to dovoljno, reći ćemo vam.

Kada se isplati sistem projektovan za vaš posao

• kada je to srž posla, sa pravilima koja su složena i samo vaša
• kada je obim veliki, pa brzina i pouzdanost postaju pitanje novca
• kada su potrebne veze sa knjigovodstvom, SEF-om ili magacinom koje moraju raditi bez greške
• kada je aplikaciju u no-code alatu napravio jedan entuzijasta, postala je nezaobilazna, a niko drugi ne zna kako radi
• kada licence po korisniku rastu brže od firme

I u tom slučaju važi isto pravilo: podešavanja pripadaju poslu, konstrukcija programerima.

Četiri pitanja pre nego što potpišete

1. Šta tačno mogu sam da menjam, bez poziva i bez fakture?
2. Da li se vidi ko je i kada nešto promenio, i može li da se vrati na staro?
3. Može li izmena prvo da se proba, pre nego što važi za sve?
4. Koliko košta i koliko traje izmena koju ne mogu sam?

Kad projektujemo i pravimo sistem, na početku dogovaramo koja pravila ostaju u vašim rukama kao podešavanja. Više o tome na strani izrada CRM i ERP sistema. Ako vam danas svaka sitna izmena znači novu fakturu, javite nam se.